Bivši dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, prof. dr Rade Doroslovački izabran je nedavno u Nacionalni savet za visoko obrazovanje, telo koje treba da obezbeđuje razvoj i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji.

Kad nije uspeo da nastavi da i u četvrtom mandatu vodi najveći fakultet u zemlji (sa blizu 16.000 studenata!), a verovatno i u regionu, neko će reći – evo, sad je profesor Doroslovački došao na mesto odakle će, zajedno sa još njih šesnaestoro, voditi brigu o razvoju i kvalitetu obrazovanja u svim visokoškolskim ustanovama u državi. Pa tako i na svom matičnom fakultetu.

Naravno da pomenute pozicije ali i izazovi koje nose nisu ni izbliza za poređenje. I bez posebne upućenosti u prilike, svakom je jasno da je daleko izazovnije voditi ne samo toliki fakultet, koji ima nezvanični status „univerziteta unutar univerziteta“, već i veoma profitabilnu ustanovu koja je poznati rasadnik danas uspešnih novosadskih IT firmi, a nešto sasvim drugo biti deo nekakvog saveta koji bi, kad bi postojala volja, imao toliko posla na povratku značaja i ugleda visokog obrazovanja da bi morao da radi sedam dana nedeljno; možda i do kasnih sati. Po čemu je, inače, upravo FTN nadaleko poznat.

Zna to bolje od svih Doroslovački, doktor matematičkih nauka, redovni profesor FTN-a i njegov dekan u tri mandata. Ali, s obzirom na neke događaje iz bliske prošlosti, on bi odluku Skupštine Srbije mogao da posmatra i kao (malu) pobedu ali i poruku svima da je, uprkos gubitku kolosalne bitke za četvrti dekanski mandat, neko na koga se i dalje mora računati. Da nekako nije dobro kad ga prerano otpišu.

Pokazao je on to prošle godine tokom procesa izbora novog rektora Univerziteta u Novom Sadu.

Doroslovački, dakle, u 2021. ulazi s idejom da se po četvrti put kandiduje za funkciju dekana, na koju je prvi put došao još 2012. godine. S obzirom na njegove godine – u februaru 2021. navršio je 68 godina – deo zaposlenih postavio je ne samo pitanje da li ima pravo na novi mandat, nego i da li je njegov izbor 2018. godine zakonit.

Izbori za dekana FTN-a te godine poprimaju dimenzije vrhunskog političkog događaja u koje su svoje prste umešale državne institucije, povrh svih – najviše zakonodavno telo u zemlji. Naravno da do takve pažnje teško da bi došlo da akademski univerzum odavno nije inficiran stranačkim uticajima, što uključuje i prelivanje unutarstranačkih frakcijskih borbi na inače poslovično kamerne izborne procese na fakultetima i univerzitetima.

Univerzitetski tihi „rat“ između frakcija SNS-a

Visokoobrazovne institucije po tome se, nažalost, više ne razlikuju od drugih segmenata javnog života. No, u zbivanjima na FTN-u i Univerzitetu u Novom Sadu mnogi su počeli prepoznavati jedan od frontova na kojem se, navodno, vodi tihi „rat“ između frakcija unutar SNS-a.  

Sukob između pokrajinskog premijera Igora Mirovića i novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića je nešto o čemu se već godinama priča, no nikad nije zvanično potvrđen, što ne treba nikog da čudi. Ipak, previše je indicija da bi se sve pripisalo dokonoj čaršiji vazda gladnoj tračeva i sukoba „u visokim krugovima“.

Iako je za dekana prvi (pa i drugi) put izabran za vakta tzv. bivše vlasti, koja, dakako, nije mnogo marila za ne’akvu nezavisnost obrazovnih ustanova i ostale trice&kučine, Doroslovački se brzo prilagodio novonastaloj političkoj klimi u zemlji: već 2014. govori na mitingu SNS-a u Novom Sadu. Na optužbe da je zloupotrebio funkciju u političke svrhe odgovorio je da je govorio u ime fakulteta, i da u svom govoru nije promovisao stranku nego FTN, i da, stoga, optužbe smatra neosnovanim. Mandate je uspeo da obnovi i 2015. i 2018.

Dobri poznavaoci prilika tvrde da je od 2016. bio blizak Igoru Miroviću, što pak ne znači da nije ulazio u klinč s pokrajinskom administracijom. Nije, međutim, gubio njihovu naklonost ni kad se drznuo da dovede u pitanje „secesiju“ Instituta Biosens od FTN-a i pripadajuću „deobu imovine“, iako je u pitanju ultimativna„zlatna koka“ i dobitnik najunosnijih EU projekata, pa je, razumljivo, otuda i ustanova od posebne brige pokrajinskih vlasti. Doroslovački je, u svoju odbranu, uvek govorio da, kao njegov prvi čovek, samo brani interes FTN-a, što je, izgleda, u Banovini uglavnom, uz verovatno još ponešto, uspevalo da prođe kao izgovor.

Neki će reći da je takav „bunt“ bilo zapravo namigivanje onimdrugima u SNS-u, koji, avaj, nisu u – to vreme – kontrolisali pokrajinsku vlast, pa tako niti su imali uticaj na kadrovska rešenja, niti su potpisivali isplate novca fakultetima. Ali, ko zna, možda je pomislio, i tim drugima vreme će jednom doći – i u Banovinu i obližnju Skupštinu Vojvodine. Ali, valjda mu onda neće zameriti na demonstriranom svrstavanju prilikom posete predstavnika, navodno, zaraćenih, struja SNS-a Naučno-tehnološkom parku, koji je, uzgred, iako poluzavršen, svečano otvoren u januaru 2020. – tokom jednog od mandata Radeta Doroslovačkog.

Teško je zamisliti da nekog ko uspe da se izbori za funkciju dekana najvećeg fakulteta u zemlji mogu da krase skromne ambicije ili, daleko bilo, samoograničavanje u moći koja mu pripada na takvoj poziciji, ne samo u akademskom smislu. Doroslovački je lani, tako, uz napore da ostane dekan bio ozbiljno zainteresovan i za proces izbora novog rektora Univerziteta u Novom Sadu.

Za najozbiljnijeg kandidata za rektora slovila je dugo vremena prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović, sa Tehnološkog fakulteta, iza čije kandidature je, prema pisanju medija, stajao Doroslovačkom nadređeni pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoostraživačku delatnost dr Zoran Milošević, inače blizak pokrajinskom premijeru. Doroslovački je, međutim, od početka imao drugog favorita – Dejana Madića, koji iako sa Fakulteta za fizičku kulturu, nije imao blagoslov sekretara Miloševića, kolege s istog fakulteta, u trci za rektora.

Sekretar Milošević, reagujući na predstavku sa FTN-a, usred procesa kandidovanja za dekana FTN-a šalje inspekciju koja ustanovljava da je izbor Doroslovačkog za dekana 2018. bio nezakonit, iako su tri godine ranije, navodno, imali drugačiji stav u pogledu godina Doroslovačkog i ispunjenja uslova za kandidaturu za dekana. U čitavu gungulu morala se umešati i Skupštine Srbije koja je autentičnim tumačenje zakonske odredbe, februara 2021, doslovno onemogućila Doroslovačkom da se ponovo kandiduje, da bi potom nadzor Ministarstva prosvete naložio Miloševićevom sekretarijatu da odustane od zahteva za stavljanje van snage odluke o izboru dekana FTN-a iz maja 2018, čime je potvrđeno da je Doroslovački izabran u skladu sa zakonom, kao i da može da ostane dekan do kraja mandata.

FTN na svojim izborima, koji su kao i na drugim fakultetima pa i na samom Univerzitetu lani održani neuobičajeno rano (na početku godine umesto u maju ili junu), bira za novog dekana dotadašnjeg prodekana dr Srđana Kolakovića, koji se u onim posetama Naučno-tehnološkom parku, pričaju svedoci, sve vreme držao skuta novosadskog gradonačelnika. Doroslovački, međutim, ne dozvoljava da bude prevremeno otpisan, makar kada je reč o izboru novog rektora, niti želi da pređe preko zvrčke s inspekcijom koju mu je poslao sekretar Milošević.

Favorit sekretara Miloševića za novog rektora, dr Podunavac, već je bila viđena u novom kabinetu arhitektonski impresivnog zdanja Rektorata: dugo vremena uživala je podršku ne samo većeg dela univerzitetske javnosti već i, pokazalo se na jednoj sednici, većeg dela Saveta UNS. Do izbora novog rektora, međutim, dolazi nakon filmskog obrta, usput ozbiljno politički začinjenog: između dve sednice Saveta UNS, naime, Skupština AP Vojvodine je, naprasno, promenila deo sastava istog tog Saveta – u dovoljnoj meri i obimu da se osigura da Savet izglasa dr Madića za novog rektora.

Ume da prepozna pobedničkog kandidata

Šta god da je tim povodom konkretno učinio, ili možda i nije, tek činjenica je da je Doroslovački pre svih umeo da prepozna pobedničkog kandidata. Posle izbora rektora, mogao se na miru prepustiti poslednjim mesecima svog mandata, u pomalo osvetničkom zanosu ostavljajući svoje dojučerašnje političke saveznike da bolno osveste kako više nemaju kontrolu nad pokrajinskim poslanicima, čemu zahvaljujući su ostali najpre bez ikakve kontrole nad Univerzitetom i njegovim najvećim fakultetom, a ubrzo i bez druge veoma važne ingerencije – nad Univerzitetskim kliničkim centrom Vojvodine.

Postoje razne interpretacije Doroslovačkovog devetogodišnjeg upravljanja FTN-om, što od spolja, što na samom fakultetu. Što se potonjeg tiče, činjenica je da na fakultetu radi više od 1200 ljudi. No, ne potiče taj pluralizam mišljenja o njemu samo od tolikog broja zaposlenih, iako je prirodno da tako bude, već i od toga da je FTN odavno više od puke akademske ustanove. Možda bi preoštro bilo reći da je i kompanija, no činjenica je da se u zdanju tog fakulteta ne ukrštaju samo politički, već i ozbiljni biznis interesi. I različiti motivi.

Ko god vodio ustanovu kakva je FTN, teško je zamisliti da i za jedan mandat, a kamoli tri, nije uspeo da sebi stvori podosta neprijatelja. Ili, lepšim jezikom rečeno, kritičara. Doroslovački ih je, dakako, imao.

Svašta se o njemu moglo čuti od 2012. godine, ali je malo od tih kritika bilo glasno artikulisano. Jedan takav slučaj zabeležen je krajem 2020. kada se deo profesora sa FTN-a obratio javnosti otvorenim pismom u kom Doroslovačkog optužuju da urušava fakultet (FTN) koji nazivaju „kolevkom IKT industrije u Srbiji“.

Među potpisnicima pisma bio je i dr Žarko Živanov koji je početkom 2020. dobio otkaz na fakultetu zbog, kako je navedeno, fizičkog nasrtaja na dekana. Doroslovačkog, Živanov je negirao da je do nasrtaja ikada došlo a pravdu pokušava da istera na sudu.

Medijima se tada obratio Ilija Tanackov, takođe profesor na FTN-u, koji je za tadašnjeg dekana rekao da „ne poštuje nikakva pravila, jako lično doživljava funkciju dekana i na neki način kompenzuje sve one nedostatke koje je imao, a koje je uspeo da nadomesti političkim konvertizmom“.

Na tome, na tim optužbama, međutim, nije ostalo: Doroslovački je profesora Tanackova otpustio u poslednjim danima svog mandata, no i dalje je enigma ko je tačno potpisao rešenje o otkazu – da li Doroslavački ili, možda, dr Kolaković, tada još uvek kao prodekan. Uglavnom, nova garnitura u dekanatu FTN-a je dr Tanackova vratila na posao.

Rođeni Novosađanin, Doroslovački je u rodnom gradu završio osnovnu školu, gimnaziju i studije matematike na PMF-u. „Još kao mladi učenik, kasnije i student, učestvovao je na takmičenjima iz matematike na svim nivoima – školskim, opštinskim, republičkim, saveznim, međunarodnim – osvajao nagrade i dobijao priznanja“, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji, gde se naglašava da je diplomu stekao 1976, nakon dve godine i devet meseci studija.

Magistrirao je 1984, a doktorirao 1989. godine. Od asistenta pripravnika, 1984. dogurao je do redovnog profesora, u koje je zvanje izabran 2000. godine.

Njegova oblast i uža specijalnost su „kombinatorika i MVL“. Član je mnogobrojnih stručnih udruženja: Izvršnog odbora Društva matematičara Srbije, upravnog odbora Saveza društava matematičara Jugoslavije, godinama je bio predsednik Savezne Jugoslovenske komisije za takmičenja iz matematike, 15 godina učestvuje u organizaciji i pripremama Olimpijske ekipe iz matematike, a u periodu 2001-2006. godine bio na funkciji predsednika Društva matematičara Srbije. Učestvovao je u organizaciji mnogobrojnih međunarodnih matematičkih manifestacija, popu Matematičke Balkanijade i Svetskog turnira gradova iz matematike.

Bio je direktor instituta za matematiku i fiziku na FTN-u u tri mandata i član je mnogih naučnih matematičkih projekata.

Rođen je 11. februara 1953. Oženjen je i ima dve ćerke. Jedna od njih je vanredna profesorka dr Ksenija Doroslovački, šefica katedre za matematiku pri Departmanu za opšte discipline u tehnici FTN-a.

Denis Kolundžija (VOICE, foto: FTN)